Представници Града затражили оцјену уставности и поручили: Зауставити негативне посљедице нових одредби Закона о доприносима и Закона о порезу на доходак

Представници Града предали су Уставном суду Републике Српске двије иницијативе за оцјену уставности и законитости измјена и допуна закона који су се негативно одразили на пословање малих предузетника.

Како је казала савјетница градоначелника за правне послове Ведрана Проле ријеч је о иницијативама за оцјену уставности и законитости измјена и допуна Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак и Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима.

-Ова два закона усвојена су у децембру прошле године по хитном поступку, што је један од разлога подношења иницијатива. Наиме, Пословник Народне скупштине јасно прописује у којим ситуацијама се закони могу доносити по хитној процедури – а то су ситуације попут оних које могу да изазову несагледиве посљедице по здравље грађана, или неке посљедице по Републику Српску и њене институције, што овдје није био случај. Стога је јасно да је на овај начин избјегнута  јавна расправа, те су у рекордном року донесена два закона којим су нашим предузетницима на терет стављени додатни намети – истакла је Проле.

Поред процедуралних пропуста, према ријечима савјетнице Проле, овим законима прекршена су и нека од основних уставних начела.

• Измјенама ових закона прекршена су уставна начела и то владавина права, социјална правда, јер је евидентан дискриминаторски приступ према одређеним самосталним предузетницима, чиме Република Српска крши начело које се односи на подстицање економског развоја и повећања социјалног благостања свих грађана – појаснила је савјетница градоначелника.

Додала је да ће уз иницијативе бити поднијете и ургенције, како би се ова питања што прије нашле на дневном реду сједнице.

Овом приликом, Ведрана Проле је подсјетила да су недавно поднесене и иницијативе за оцјену уставности Закона о буџетском систему, кроз који су Бањој Луци и Бијељини смањени приходи од ПДВ-а, истакавши да је прихваћена ургенција, те да ће се ово питање ускоро разматрати.

Овлаштени потписник у Одјељењу за привреду и локални економски развој Александра Симић истакла је да су се недавно донесени закони негативно одразили на пословање самосталних предузетника на подручју града, а нарочито оних малих.

• У првом кварталу 2025. године одјављено је 300 предузетничких радњи, а регистровано је 178 предузетника, док је у истом периоду прошле године број одјављених био три пута мањи – стотину одјављених предузетника, према 198 новорегистрованих. Из ових података евидентно је да су позитивне трендове које смо забиљежили 2024. године замијенили негативни нето-ефекти – казала је Симићева.

Према њеним ријечима, оваква ситуација је највећим дијелом посљедица нових одреби Закона о порезу на доходак, јер су одређене дјелатности изгубиле статус малог предузетника.

-Предузетници који остварују годишњи промет до 100.000 КМ, који имају до три запослена и који не остварају приход заједничким обављањем дјелатности нити трећа лица улажу у обављање дјелатности  – што су критеријуму за стицање статус малог предузетника, овај статус су изгубили због врсте дјелатности коју обављају, што представља дискриминацију према овој групи предузетника – појаснила је Александра Симић.

Додала је да се мали предузетници тешко носе са овим измјенама.

-Ове одредбе за ову групу представљају непремостиве баријере финансијске природе, јер умјесто досадашњих два одсто пореза на промет, предузетници морају издвојити 10 одсто. Уколико се томе додају нове одредбе Закона о доприносима, које се односе на повећање основице за обрачун доприноса са 60 на 80 одсто просјечне бруто плате, као и додатна обавеза плаћања доприноса за допунску и додатну дјелатност јасно је да су то разлози који су утицали на повећан број одјава предузетника. Умјесто досадашњих 360 КМ колико је било потребно издвојити за доприносе у основним дјелатностима, сада је потребно издвојити 533 КМ. Такође за додатну или допунску дјелатност за доприносе који су износили 0КМ, сада је потребно издвојити око 120 КМ  – појаснила је Александра Симић, истакавши да даља примјена ових одредби може довести до ерозије предузетништва не само у Бањој Луци, него у цијелој Српској.

Градски менаџер Мирна Савић Бањац истакла је да је невјероватно да они који би требало да стварају здраву привредну климу доносе законе који се негативно одражавају на предузетнике.

-Основни задатак сваког озбиљног система је да ствара здраву привредну климу, због чега је заиста парадоксално да смо доведени у ситуацију да путем Уставног суда смањујемо штету коју су направили закони које доносе они који су надлежни да стварају здраво привредно окружење – рекла је Савић Бањац.

Према њеним ријечима, овакве одредбе стварају само простор за повећање рада у сивој зони или подстичу све већи одлив становништва, што никако не смијемо допустити.

-Логично је да се свака локална привредна политика наслања на један системски документ и закон са републичког нивоа,  и ми смо најављивали такве мјере попут оних које се односе на плаћање пореза и доприноса за прво запошљавање по завршетку средње школе или факултета, управо у циљу стварања здравог привредног амбијента. Умјесто да стимулишемо привреднике да пријаве раднике, нови намети само подстичу рад на црно и рад у „сивој зони“, али и одлив становништва са ових простора. Стога, позивам надлежне да при доношењу овако важћних закона консултују локалне заједнице, јер овакве одредбе могу да имају несагледиве посљедице на привреду цијеле Српске – закључила је она.